TL;DR
Dok se celijakija i alergija na pšenicu mogu dijagnostikovati odgovarajućim testovima, necelijakična osetljivost na gluten (kolokvijalni naziv: intolerancija na gluten) često se prepoznaje tek nakon isključivanja drugih stanja i pažljivo sprovedene eliminacione dijete uz savet stručnjaka.
U ovom tekstu kroz jednu životnu priču objašnjavamo zašto mnogi godinama ne povežu svoje tegobe sa glutenom i zašto su bezglutenske namirnice danas mnogo više od proizvoda namenjenih samo osobama sa celijakijom.
„Mislila sam da jednostavno imam osetljiv stomak.“
Tanja je osetila smetnje u svojim dvadesetim godinama, ali sve je bilo prilično bezazleno. Posle pojedinih obroka osećala je nadutost, ali je mislila da se naprosto prejela. Nekada bi bila neobično umorna, što je pripisala premoru od fakulteta i posla. Često bi je pratio osećaj težine u stomaku koji bi trajao satima, ali nije mogla da primeti nikakvo pravilo. Nekad bi joj smetala testenina, drugi put sendvič, treći put nešto sasvim treće.
Godinama je to pripisivala stresu, brzom načinu života ili teškoj hrani i “glupostima” koje ponekad pojede a koje njenom stomaku ne prijaju. Kao i mnogi drugi, nije povezala da nekoliko naizgled blagih simptoma može imati zajednički uzrok.
Redovni pregledi nisu pokazivali ništa alarmantno. Ipak, tegobe nisu prolazile.
Tek nakon razgovora sa lekarom prvi put je čula da možda nije problem u količini hrane, već u tome kako njen organizam reaguje na određene namirnice.
Kada je u pitanju gluten, nisu sva stanja ista
U svakodnevnom govoru često čujemo izraz intolerancija na gluten. Međutim, iza njega se mogu kriti potpuno različita stanja.
Pre svega, postoji celijakija, autoimuna bolest kod koje unos glutena izaziva oštećenje tankog creva. Za nju postoje jasno definisane dijagnostičke procedure.
Drugo stanje je alergija na pšenicu, koja predstavlja alergijsku reakciju na proteine iz pšenice i takođe ima svoje dijagnostičke metode.
Pored njih postoji i necelijakična osetljivost na gluten. I dok se procenjuje da alergiju na gluten ima sveg oko 2% populacije, procena je da preko 30% populacije ima neku vrstu osetljivosti na gluten. Upravo ona često izaziva najveću nedoumicu, jer za nju ne postoji niti konkretan simptom koji je nedvosmisleno vezan za nju, niti jedan test koji može dati konačan odgovor jeste li ili niste osetljivi na gluten.
Ukoliko ste sigurni da nemate celijakiju (uradili ste test ili nemate simptome celijakije), eliminaciona dijeta može pomoći u povezivanju simptoma sa ishranom. Ipak, ako postoji mogućnost da je u pitanju celijakija ili drugo oboljenje, važno je prvo razgovarati sa lekarom, jer samostalno izbacivanje glutena može otežati postavljanje tačne dijagnoze.
Zašto mnogi godinama ne povežu tegobe sa glutenom?
Vrlo često se dešava da ljudi tek u zrelijem dobu saznaju da su osetljivi na gluten i prosto je neobično da to nisu znali ranije. Jedan od razloga za ovo jeste to što simptomi nisu karakteristični.
Kod nekoga će dominirati nadutost, kod drugoga osećaj težine u stomaku, a kod trećeg umor ili problemi sa varenjem. Simptomi mogu biti blagi, povremeni i pojavljivati se tek nakon određenih obroka. Istraživanja kažu da je moguće da vam smetnje stvara i hrana koju ste pojeli pre 3 dana. Sve ovo doprinosi “mutnoj slici” i otežava povezivanje osetljivosti na gluten sa tegobama koje osećamo.
Zbog toga mnogi godinama menjaju probiotike, pokušavaju različite dijete ili jednostavno prihvate da imaju „osetljiv stomak“.
Tek kada počnu da striktno vode računa o tome šta, kada, koliko i u kom obliku jedu i kako se nakon toga osećaju, određeni obrasci postaju vidljiviji.
Šta je eliminaciona dijeta?
Kada lekar proceni da postoji osnov za sumnju na necelijakičnu osetljivost na gluten, jedan od koraka može biti eliminaciona dijeta.
To znači da se gluten na određeni period isključuje iz ishrane, uz pažljivo praćenje simptoma. Nakon toga se, prema preporuci stručnjaka, gluten ponovo uvodi kako bi se procenilo da li postoji jasna veza između njegovog unosa i tegoba.
Napomena: Iako je bezglutenska hrana potpuno zdrava i ukusna i kada niste osetljivi na gluten, važno je naglasiti da bezglutensku ishranu nije preporučljivo uvoditi samostalno ukoliko postoji sumnja na celijakiju, jer to može otežati postavljanje tačne dijagnoze.
Najveći izazov nije dijeta, već nabavka namirnica
Tanja nam priča da je nije uznemirilo saznanje da je osetljiva na gluten, jer joj je najvažnije bilo da se oseća dobro i ima energije posle obroka.
Ono što nju jeste iznenanadilo je to koliko proizvoda sadrži gluten i koliko vremena mora da provodi čitajući deklaracije. Odjednom se odlazak u nabavku pretvorio u sate proučavanja i potrage po radnji:
Koje testenine može da kupi?
Koje grickalice?
Ima li slatkiša bez glutena?
Kakvog je to ukusa? Da li će do kraja života jesti bljutavu hranu?
Dobra vest je da je online ponuda bezglutenskih proizvoda mnogo veća od onih u radnji, ali i tu treba biti oprezan jer su na pojedinim sajtovima zdrave hrane pomešani bezglutenski proizvodi i oni koji sadrže gluten.
Bezglutenski proizvodi nisu namenjeni samo osobama osetljivim na gluten
Razvoj ponude bezglutenskih proizvoda značajno olakšava svakodnevnu ishranu osobama kojima su oni potrebni. Danas su dostupne različite vrste brašna, testenina, pahuljica, krekera, grickalica i drugih namirnica koje omogućavaju raznovrsne obroke bez odricanja od ukusa.
Tanja kaže da njen sinčić koji nije osetljiv na gluten baš voli da jede slatkiše i grickalice koje ona nabavlja za sebe.
Mnogi ljudi biraju bezglutenske proizvode kako bi svi članovi porodice jeli istu hranu, iako su neki od njih osetljivi na gluten. Razlog za odabir bezglutenskih proizvoda kod nekih je što žele da isprobaju nove namirnice ili traže alternativu proizvodima koje inače koriste. Ovde ne tvrdimo da je bezglutenska ishrana automatski zdravija za svakoga, već da je izbor kvalitetnih proizvoda danas znatno širi nego ranije.
Upravo zbog toga pronalaženje odgovarajućih namirnica više ne mora biti dodatni izvor stresa kada je promena ishrane zaista potrebna.
Zaključak
Nadutost, umor ili nelagodnost nakon obroka ne znače automatski da je uzrok gluten. Međutim, ako se tegobe uporno ponavljaju, vredi razgovarati sa lekarom i potražiti njihov pravi uzrok, umesto da ih godinama pripisujemo stresu ili „teškoj hrani“.
Kada se pokaže da je bezglutenska ishrana odgovarajući izbor, danas postoji mnogo kvalitetnih proizvoda koji mogu pomoći da prelazak na novi način ishrane bude jednostavniji i ukusniji nego što mnogi očekuju.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li postoji test za intoleranciju na gluten?
Za celijakiju postoje dijagnostički testovi, kao i za alergiju na pšenicu. Međutim, za necelijakičnu osetljivost na gluten ne postoji jedan test koji potvrđuje dijagnozu. Ona se obično postavlja nakon isključivanja drugih stanja i procene simptoma tokom eliminacione dijete.
Da li treba samostalno da izbacim gluten iz ishrane?
Ako sumnjate na celijakiju ili drugo oboljenje, preporučuje se da se prvo obratite lekaru. Samostalno uvođenje bezglutenske ishrane može otežati postavljanje tačne dijagnoze.
Da li su bezglutenski proizvodi namenjeni samo osobama sa celijakijom?
Ne. Iako su neophodni osobama koje zbog zdravstvenih razloga moraju izbegavati gluten, mnogi ih biraju i kao deo raznovrsne ishrane ili zato što žele da isprobaju nove namirnice.
Da li bezglutenska ishrana znači da je hrana manje ukusna?
Nikako. Danas postoji veliki izbor bezglutenskih testenina, brašna, pahuljica, grickalica i drugih proizvoda koji omogućavaju pripremu raznovrsnih i ukusnih obroka.
Autor bloga: Milica Bojanić
